Prof. dr Dragan Dinčić

Teško je poverovati da poznajete nekoga ko u isto vreme, nije gojazan, nije pušač cigareta, nema povišen krvni pritisak, šećer ili holesterol, nije nervozan ili depresivan, nema porodično opterećenje za bolesti srca ili krvnih sudova. Svakome su svoja vremena teška a nama sadašnja, realno najteža, jer živimo u vreme najmanje dve pandemije: COVID -19 i pandemije ishemijskih bolesti srca i mozga. O prvoj nažalost, neznamo mnogo toga a o drugoj, reklo bi se znamo više, a opet ne možemo sprečiti da i 2030. godine, najveći broj umrlih bude upravo zbog infarkta srca ili mozga.

Možda se vratiti poznatoj narodnoj činjenici da je „bolje sprečiti nego lečiti“. To sprečiti znači prevenirati, pa se postavlja pitanje: šta je prevencija KVS bolesti, ko ima korist od prevencije, kada i kako proceniti rizike i prioritete i šta bi trebalo uraditi kako bi pored spoljašnje lepote koju nije lako sačuvati, sačuvali i onu iskonsku, bazičnu, ćelijsku, krvnosudovnu ili unutrašnju snagu i lepotu.

Suština može biti sagledana u dve kineske filozofije: „HOLIZAM“ i „TAOIZAM“. Holistički pristup znači sagledati osobu u svoj svojoj celosti, dok se taoizam zalaže za očuvanje svake ćelijske, fizičke, mentalne i duhovne ravnoteže.

Samo tako možemo pokušati da ublažimo, već poznatu činjenicuu da je „ekspozija“ količine KVS rizika i neotkrivene KVS patologije, zahvatila čitav svet. Činjenicu da je skoro 70% odraslih Amerikanaca gojazno. Da je u svakom trenutku, 55% populacije na dijeti za mršavljenje. Da manje od 15% odraslih ili dece dovoljno vežba, a preko 60% se ne bavi intenzivnom aktivnošću. Među odraslima, 11%–13% ima šećernu bolest, a 36% ima predijabetes, 34% ima povišen krvni pritisak, 12% ima i predijabetes i prehipertenziju, a 15% populacije sa dijabetesom, hipertenzijom ili dislipidemijom nije dijagnostikovano. Otprilike jedna trećina odrasle populacije i 80% gojaznih ima masnu jetru. Sa 34% dece sa prekomernom težinom ili gojaznošću, broj obolelih od šećerne bolesti, hipertenzija i dislipidemije kod dece je na najvišim nivoima ikada. Polovina odraslih ima najmanje jedan kardiovaskularni faktor rizika. U velikim studijama, dva ili tri faktora rizika ima više od 91% ispitanika. Ni 1% stanovništva ne postiže idealno kardiovaskularno zdravlje.

Uprkos padu stope koronarne smrti zbog sve boljeg lečenja, stopa smrtnosti od infarkta srca kod mlađih žena u SAD , se može povećati zbog epidemije gojaznosti. Do 65% pacijenata nema svoje konvencionalne biomarkere rizika pod kontrolom, a samo 30% pacijenata sa visokim rizikom za bolesti srca, postiže agresivno snižavanje koncentracije lipoproteina niske gustine (LDL).

Čaк i kada mnogo toga učinimo, do 70% srčanih događaja ostaje nerešeno. KOd polovine, povišen krvni pritisak nije prepoznat, ako je prepoznat, polovina njih se ne leči pravilno.

Oko dve trećine pacijenata ne uzima potrebne lekove za dislipidemiju, a pacijenti se pridržavaju saveta u manje od 50%, što dodatno pravi poteškoće.

I širom sveta situacija je slična, a posebno je teška u zemljama visokog rizika za bolesti krvnih sudova srca i mozga, gde svakako spada i naša zemlja.

Patološki i epidemiološki podaci potvrđuju da ateroskleroza počinje u ranom detinjstvu i da napreduje neprimetno i neumitno tokom života. Faktori rizika u detinjstvu su slični onima kod odraslih. Kada je indikovano, agresivno lečenje treba da počne u najranijim indikacijama i da se nastavi godinama. Za one pacijente sa srednjim rizikom prema globalnim ocenama rizika, C-reaktivni protein (CRP), kalcijum koronarne arterije (CAC) i debljina karotidne intime-medije (CIMT) su dostupni za dalju stratifikaciju.

Zdrave životne navike kao i Fizička aktivnost, značajno poboljšavaju važne faktore rizika. Posledice odlaganja i nečinjenja mogu biti katastrofalne, a osećaj hitnosti se neprekidno povećava. Upotreba statina za primarnu prevenciju preporučuje se u smernicama, preovlađuje, ali ostaje nedovoljno propisana.

Nisu samo faktori rizika zabrinjavajući, već i slaba implementacija preventivnih mera. Efektivnost prevencije se ogleda u eliminisanju štetnih životnih navika kojim se može prevenirati čak i do 80 % KVB.

Srce žena je “posebno srce”, negde u manjem riziku ali, nažalost i dalje, više žena nego muškaraca umire od KVB.

Procena kardiovaskularnog rizika tokom perioda od 10 godina, korišćenjem sistema bodovanja kao što su Framingham ili SCORE, i dalje uživa široku primenu i preporučuje se svim odraslim osobama. Dakle, kao i uvek – što više znamo, shvatamo koliko mnogo ne znamo. Ostaje nam da koristimo ono što znamo i tako pomognemo sebi i drugima onoliko Koliko možemo. Mi ćemo se nadati i radovati a Bog će nam puteve odrediti.

Prof. dr Dragan Dinčić